Pregled odredaba koje se menjaju i dopunjuju
Deset najbitniji tacaka novog zakona o radu
Novi zakon o radu
Uredbe: Radni odnosi
Olakšice za zapošljavanje novih lica u primeni od 2014.
Pravo na naknadu po osnovu minulog rada od 0,4% po godini rada isključivo kod aktuelnog poslodavca, a ne za sve godine staža Pravo na naknadu zbog otkaza dobijenog kao tehnološki višak minimum zbir trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod aktuelnog poslodavca Pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju - ne više tri, već dve prosečne plate zaposlenog Pravo na naknadu za noćni rad od 26%, ali ne i za smenski rad Radni odnos na određeno vreme može da traje dve, umesto kao do sada godinu dana Pravo na korišćenje godišnjeg odmora zaposleni dobija posle mesec dana neprekidnog rada, a ne, kao do sada, posle šest meseci Gubi se pravo na naknadu za neiskorišćen godišnji odmor, izuzev ako zaposleni dobije otkaz. Tada ima pravo da, ako nije koristio ceo ili deo godišnjeg odmora, dobije novčanu naknadu u visini osnovne zarade uvećane za minuli rad srazmerno neiskorišćenim danima odmora Smanjuje se broj dana plaćenog odsustva sa sedam na pet (venčanje, porođaj supruge, teške bolesti članova porodice ili njihova smrt). Za dobrovoljno davanje krvi slede dva slobodna dana Tokom godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad tokom tog meseca, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca Tokom prinudnog odmora zaposleni ima pravo na 60% osnovne zarade uvećane za minuli rad, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca
Počev od januara 2015. na svakih šest meseci povećava se starosna granica za odlazak žena u penziju, da bi 2032. ona bila 65. godina, odnosno da bi se izjednačila sa uslovima za muškarce. Minimalan staž je 15 godina Uvodi se mogućnost odlaska u prevremenu starosnu penziju. Nju mogu da koriste svi koji imaju 40 godina staža. Od 2023. u prevremenu penziju mogu da odu muškarci stari 60 godina, a žene sa 59,6 godina. Za nedostajuće godine života plaćaju penale 0,34 % mesečno. Penzija po ovom osnovu može da im se umanji maksimalno 20,4 odsto Žena koja je rodila jedno dete po tom osnovu ima pravo na dodatnih šest meseci staža, a ona sa dvoje dece - jednu godinu. Žena koja je rodila troje i više dece ima pravo na dodatni staž od dve godine.
PP PDV Obrazac - Poreska prijava poreza na dodatu vrednost
EPPDV Obrazac - Prijava za evidentiranje obveznika poreza na dodatu vrednost
ZBPDV Obrazac - Zahtev za brisanje iz evidencije obveznika PDV
PEPDV Obrazac - Potvrda o izvrsenom evidentiranju za PDV
PBPDV Obrazac - Potvrda o brisanju iz evidencije obveznika PDV
PPDG - 1P Obrazac -Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti za period od ___ do ___ 201_. Godine
PPDG-2R Obrazac - Poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za _____ godinu
PBN Obrazac - Poreski bilans za nedobitnu organizaciju koja primenjuje kontni plan za budžetski sistem za period od ______ do ______ 201__. Godine
PBN - 1 Obrazac -Poreski bilans za nedobitnu organizaciju koja primenjuje kontni okvir za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike za period od ______ do ______ 201__. Godine
PBN - 2 Obrazac - Poreski bilans za nedobitnu organizaciju koja primenjuje kontni okvir za banke za period od ______ do ______ 201__. Godine
PBN - 3 Obrazac - Poreski bilans za nedobitnu organizaciju koja primenjuje kontni okvir za NBS za period od ______ do ______ 201__. godine
Službena objašnjenja i stručna mišljenja za primenu finansijskih propisa, maj 2014
Službena objašnjenja i stručna mišljenja za primenu finansijskih propisa, mart 2014
Начин утврђивања и плаћања пореске обавезе
Физичка лица која остварују приход, у зависности од врсте прихода и исплатиоца, плаћају порез на доходак грађана на један од следећих начина:
1) по одбитку од сваког појединачног прихода;
2) на основу решења надлежног пореског органа;
3) самоопорезивањем.
1) По одбитку од сваког појединачно оствареног прихода утврђују се и плаћају порези на следеће приходе:
Под правним лицем подразумева се и део правног лица, односно пословна јединица нерезидентног правног лица која је регистрована код надлежног државног органа (представништво и др.), као и државни органи и организације.
2) По решењу надлежног пореског органа утврђује се и плаћа порез на:
3) Самоопорезивањем утврђују се и плаћају порези на следеће приходе:
Предузетници
Физичка лица на приходе по основу:
v приходе од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине;
v камате;
v приходе од издавања непокретности и давања у закуп покретних ствари;
v друге приходе из члана 85. овог закона.
Такође, ако исплатилац прихода нема обавезу обрачунавања и плаћања пореза по одбитку, обавезу утврђивања и плаћања пореза самоопорезивањем има обвезник који остварује зараде и друге приходе у или из друге државе, код дипломатског или конзуларног представништва стране државе, односно међународне организације или код представника и службеника таквог представништва, односно организације, као и у другом случају када исплатилац прихода нема обавезу да обрачуна и плати порез по одбитку.
Шта је систем самоопорезивања?
Самоопорезивање је режим опорезивања у коме обвезник има обавезу обрачунавања пореза на остварени приход и исказивања у одговарајућој пореској пријави.
Дакле, самоопорезивање је систем у коме само лице - обвезник, у одговарајућој пореској пријави:
I Опорезивање прихода од самосталне делатности предузетника системом самоопорезивања у 2014. години
1. Када је предузетник дужан да сам обрачуна и плати порез на остварени доходак – порески обвезник?
* Под предузетником се подразумева физичко лице које остварује приход од привредних делатности, укључујући и делатности пољопривреде и шумарства, пружање професионалних и других интелектуалних услуга, као и приход од других делатности ако се на исти не плаћа порез по другом основу, приход од трајног или сезонског искоришћавања земљишта у непољопривредне сврхе (вађење песка, шљунка и камења, производња креча, цигле, црепа, ћумура и сл.), инкубаторске производње живине и других сличних делатности независно од тога да ли су као самосталне делатности регистроване код надлежног органа. Предузетником се сматра и свако друго физичко лице које је обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност као и физичко лице које остварује приходе од пољопривредне делатности пољопривредник – носилац породичног пољопривредног газдинства уписаног у регистар пољопривредних газдинстава и који воде пословне књиге;
2. Пореска основица
Опорезиви приход од самосталне делатности је опорезива добит, ако овим законом није друкчије одређено.
Опорезива добит утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити исказане у билансу успеха, сачињеном у складу са прописима којима се уређује рачуноводство ако предузетник води двојно књиговодство, односно у складу са правилником који уређује исказивање финансијског резултата ако предузетник води просто књиговодство.
3. Пореска пријава
Предузетник који води пословне књиге дужан је да у складу са законом који уређује опорезивање дохотка грађана, у пореској пријави обрачуна:
Предузетник који води пословне књиге дужан је да пореску пријаву и порески биланс поднесе надлежном пореском органу најкасније до 15. марта године која следи годину за коју се утврђује порез.
Коначну обавезу предузетника за 2013. годину, утврђује надлежна организациона јединица Пореске управе на основу поднете пореске пријаве и пореског биланса.
Аконтациону обавезу за 2014. годину, предзетник плаћа у складу са утврђеном пореском обавезом за 2013. годину.
До утврђивања коначно обрачунатог пореза предузетник који води пословне књиге дужан је да плаћа порез у висини месечне аконтације утврђене за претходни порески период.
Ако је висина месечне аконтације за 2014. годину, већа, односно мања од месечне аконтације коју је платио на основу аконтације утврђене за претходни порески период, обвезник је дужан да месечну аконтацију за текући порески период увећа, односно умањи тако да збир плаћених аконтација од почетка до краја текућег пореског периода буде једнак као да је од почетка текућег пореског периода плаћао аконтације утврђене у висини месечне аконтације за 2014. годину.
Обавеза плаћања увећане, односно умањене месечне аконтације настаје у месецу који следи месецу у којем је поднета пореска пријава.
Пореску пријаву за приходе од самосталне делатности, предузетник подноси надлежном пореском органу а то је порески орган на чијој територији предузетник има регистровано седиште.
4. Утврђивање месечне аконтације предузетника који отпочне обављање самосталне делатности у току 2014. године
Предузетник који води пословне књиге који у току године започне обављање делатности дужан је да поднесе пореску пријаву у којој ће дати процену прихода и расхода, односно процену промета до краја прве пословне године, као и процену месечне аконтације пореза, најкасније у року од 15 дана од дана уписа у регистар надлежног органа.
5. Рок за плаћање месечних аконтација пореза на приход од обављања самосталне делатности
Предузетник који води пословне књиге месечну аконтацију пореза плаћа у року од 15 дана по истеку сваког месеца.
6. Подношење пореске пријаве предузетника који престаје у току године да обавља делатност
Предузетник који у току године престане, односно прекине обављање самосталне делатности, дужан је да поднесе пореску пријаву за утврђивање пореза у року од 30 дана од дана престанка, односно прекида обављања делатности.
Предузетник који води пословне књиге дужан је да у пореској пријави искаже и износ обрачунатог и плаћеног пореза у пореском периоду до дана прекида, односно престанка обављања самосталне делатности, као и да уз пореску пријаву поднесе и порески биланс.
II Опорезивање прихода физичких лица, системом самоопорезивања у 2014. години
1. Које физичко лице је дужно да само обрачуна и плати порез?
2. Подношење пореске пријаве?
Одговарајућу пореску пријаву у зависности од врсте оствареног прихода физичко лице подноси надлежном пореском органу.
Надлежни порески оран је:
3.Обрачунавање,плаћањеиисказивање прихода остваренихпо основу капиталних добитака
3.1. Шта је капитални добитак, односно губитак?
Капитални добитак, односно губитак представља разлику између продајне цене права, удела и хартија од вредности и њихове набавне цене, остварену преносом:
o стварних права на непокретностима;
o ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине;
o удела у капиталу правних лица, акција и осталих хартија од вредности, укључујући и инвестиционе јединице, осим инвестиционих јединица добровољних пензијских фондова.
Под преносом сматра се продаја или други пренос уз новчану или неновчану накнаду.
3.2. Који пренос се не сматра капиталним добитком, односно губитком?
Капиталним добитком, односно губитком не сматра се разлика настала преносом права, удела или хартија од вредности, када:
o су стечени наслеђем у првом наследном реду;
o се пренос врши између брачних другова и крвних сродника у правој линији;
o се пренос врши између разведених брачних другова, а у непосредној је вези са разводом брака;
o се врши пренос дужничких хартија од вредности чији је издавалац Република, Аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије;
o је обвезник извршио пренос права, удела или хартија од вредности које је пре преноса имао у свом власништву непрекидно најмање десет година.
Пренос рачуна из постојећег у други добровољни пензијски фонд, који изврши фонд по налогу и за рачун члана добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, не сматра се капиталним добитком.
3.3. Одређивање капиталног добитка
За сврху одређивања капиталног добитка, продајном ценом се сматра уговорена цена, односно тржишна цена коју утврђује надлежни порески орган ако оцени да је уговорена цена нижа од тржишне.
Као уговорена, односно тржишна цена узима се цена без пореза на пренос апсолутних права.
Код преноса права путем размене за друго право, продајном ценом се сматра тржишна цена права које се даје у размену.
За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, набавном ценом се сматра цена по којој је обвезник стекао право, удео или хартију од вредности.
Начин одређивања капиталног добитка прописано је одредбама члана 73-79. Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС“, бр. 24/01,....108/13).
3.4. Пореска основица
Пореску основицу (опорезиви приход) представља позитивна разлика између продајне цене и набавне цене.
3.5. Пореска стопа
Стопа пореза на капитални добитак износи 15%.
3.6. Пријава за порез на капиталне добитке
Обвезник пореза на капитални добитак у пореској пријави исказује податке о цени оствареној преносом права, удела и хартија од вредности и њиховој набавној цени усклађеној у складу са законом који уређује опорезивање прихода грађана, право на пореско ослобођење и утврђује висину пореске обавезе.
Ако је обвезник стекао право на пореско ослобођење после подношења пореске пријаве, има право на повраћај плаћеног пореза које се остварује у складу са законом који уређује порески поступак и пореску администрацију.
Обвезник који у току године изврши пренос права по основу којег може настати капитални добитак или губитак у складу са овим законом дужан је да поднесе пореску пријаву најкасније у року од 30 дана од:
o дана закључења уговора о преносу стварних права на непокретностима, уговора о преносу ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине, као и удела у капиталу правних лица;
o истека сваког календарског полугодишта у којем је извршен пренос хартија од вредности.
Изузетно, рок за подношење пореске пријаве је 120 дана од дана продаје непокретности по основу које обвезник може да оствари право на пореско ослобођење.
Напомињемо, да се остварени капитални добитак физичких лица, почев од 1.01.2014. године, до прописивања новелираног обрасца пореске пријаве за утврђивање пореза на капитални добитак, може поднети на постојећем обрасцу пореске пријаве – Образац ППДГ-3 – Пореска пријава за утврђивање пореза на капиталне добитке за ___ годину, на којој је исказује и износ утврђеног пореза (уплатни рачун: 840-711144-843-89).
4. Самоопорезивање прихода од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине, прихода од камате, приходе од издавања у закуп непокретности, прихода од давања у закуп покретних ствари и других прихода из члана 85. Закона, које исплаћује исплатилац који није правно лице или предузетник
Предмет самоопорезивања су приходи које оствари физичко лице од исплатиоца који није правно лице или предузетник, односно нема обавезу обрачунавања и плаћања пореза на доходак.
Одредбама члана 52.-85. Закона о порезу на доходак грађана ближе је прописан начин утврђивања пореза на приходе физичких лица од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине, прихода од камате, приходе од издавања у закуп непокретности, прихода од давања у закуп покретних ствари и других прихода за које исплатилац није дужан да обрачуна и плати порез на доходак.
4.1. Самоопорезивање прихода од давања у закуп покретних ствари
Обвезник пореза на приходе од давања у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари је физичко лице које те ствари даје у закуп.
Бруто приходи од давања у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари обухватају остварену закупнину и вредност свих реализованих обавеза и услуга на које се обавезао закупац.
Опорезиви приход од издавања у закуп покретних ствари утврђује се одбијањем нормираних трошкова од бруто прихода у висини од 20%.
Обвезнику који то захтева и документује, порески орган ће уместо нормираних трошкова признати трошкове које је имао у вези са стварима које је дао у закуп.
Стопа пореза на остале приходе износи 20%.
4.1.2. Подношење пореске пријаве
Обвезник пореза на приходе од давања у закуп покретних ствари, дужан је да поднесе пореску пријаву најкасније у року од 30 дана од дана закључења уговора о давању у закуп покретних ствари.
4.2. Самоопорезивање прихода од издавања сопствених непокретности
Приход од издавања сопствених непокретности је закупнина у коју се урачунава и вредност свих извршених обавеза и услуга на које се обавезао закупац, осим обавеза плаћања трошкова насталих током закупа а који зависе од обима потрошње закупца (нпр. електричне енергије, телефона и слично).
Непокретностима се сматрају:
1) земљиште;
2) стамбене, пословне и друге зграде, станови, пословне просторије, гараже и други (надземни и подземни) грађевински објекти, односно њихови делови (у даљем тексту: објекти).
4.2.1. Пореска основица
Опорезиви приход од капитала (приходом од капитала се сматра, између осталог, и приход од издавања сопствених непокретности у закуп), чини новчани или неновчани износ оствареног прихода, уз признавање нормираних трошкова у висини од 25%.
Ако су ови приходи (приходи од издавања сопствених непокретности у закуп) остварени у неновчаном облику, вредност тих прихода се утврђује
PB 1 Obrazac - Poreski bilans obveznika poreza na dobit preduzeca
Službena objašnjenja i stručna mišljenja za primenu finansijskih propisa, februar 2014
Zakon o akcizama
Zakon o duvanu
Zakon o porezu na dodatu vrednost
Zakon o porezu na dohodak građana
Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana
Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica
Pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana
Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike
Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti
Pravilnik o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike
ZIP-1 Obrazac- Obračun sredstava za isplatu zarada zaposlenih _________ za mesec ______ 20__. godine
ON-line aplikacije
Prijavi se
